ИН МЕМОРИАМ: ДРАГАН ПАЛДРМИЋ (1974-2021)
“Мој живот је такво власништво које у цјелини никада не могу посједовати, односно он никада не може бити потпуно мој. Ја нисам свој. И што се више трудим да посједујем самог себе, све мање сам свој. Приватно власништво јесте оно што ми могу одузети. Да ли ми могу одузети живот? Могу. Шта је оно што ми не могу одузети? Спасење.”
10. маја 2021. године, у 47. години живота преминуо је наш уважени колега и пријатељ Драган Палдрмић, спортиста, пјесник, истраживач, публициста, културни радник, боемска душа – велики човјек.
Драган је рођен 11. фебруара 1974. године у Пљевљима гдје је завршио основну и средњу школу. Вишу економску школу завршио је у Београду.
Као омладинац, почео је да игра фудбал на позицији штопера у Фудбалском клубу „Рудар“ сезоне 1985/86. Као врло талентовани играч прелази у Први тим 90 гдје игра до краја сезоне 1993/94 године.
У Општини Пљевља почео је да ради 06. априла 2004. године.
Од 06. јула 2004. године обављао је функцију потпредсједника Општине.
2006. године је кратко обављао и функцију одборника у Скупштини општине Пљевља, након чега је, 30. октобра 2006. године именован на функцију секретара Секретаријата за друштвене дјелатности. Радио је као секретар до 28. септембра 2011. године.
У току овог периода, препородио је пљеваљску културу организовањем великог броја културних манифестација и програма. Након престанка функције секретара, па до данас, наставио је да ради у истом секретаријату на пословима савјетника за културу.
Није био човјек који је, након закључавања врата своје канцеларије престајао да размишља о свом послу. Његов живот и стил живљења била је КУЛТУРА.
Основао је и невладину организацију „Мостови културе“, која је допуњавала све оно што је волио и беспрекорно радио. Један од најдрагоцјенијих сакупљача архивске грађе у Пљевљима. Бавио се истраживањем културне баштине пљеваљског краја.
Један је од зачетника дигиталне библиотеке која се бавила дигитализовањем књига из литературе о пљеваљском крају, које је објављивао на блогу „Мостови културе“, а касније и на сајту штампарије “Дигитал Принт Десигн”.
Као младић, бавио се и поезијом, коју је објављивао у часописима „Мостови“ и „Брезнички записи“. Једно вријеме је покушао да настави са објављивањем часописа “Брезнички записи”, а покретач је и иницијативе за успостављање заштите бивше зграде пљеваљске Гимназије као културног добра од националног значаја.
Био је члан Књижевног клуба „Далма“, Савјета за организацију Дана хумора и сатире „Вуко Безаревић“, Пљеваљских новембарских свечаности, жирија за додјелу награде „Типар“, комисије за суфинансирање пројеката из области културе и многих других савјета, одбора, комисија, који су се бавили културом у Пљевљима.
Своја знања несебично је преносио, а својим ведрим духом и радним еланом подстицајно је дјеловао на колеге.
Наш уважени колега Драган својим животом свједочио је, до последњег дана колико снаге може посједовати људски ум, чак и у тренуцима када тијело посустаје. Био је предодређен да животне успјехе постиже уз свакодневну борбу, у чему је херојски истрајавао. Иако је отишао прерано, неочекивано и тихо, оставио је неизбрисив траг међу колегама, сарадницима и пријатељима.
Част и привилегија је била сарађивати и дружити се са Драганом.
Нека му је вјечна слава и хвала.
Колектив Општине Пљевља
