ДОБИТНИЦИ НАГРАДА XXXВИ ДАНА ХУМОРА И САТИРЕ “ВУКО БЕЗАРЕВИЋ”
НАГРАДА “ТИПАР”
После детаљног разматрања књига које су стигле на Конкурс за Награду „Типар“ за 2022. годину, жири у саставу: мр Зорица Јестровић, Милорад Јокнић и Гојко Божовић (предсједник Жирија) одлучио је већином гласова да Награду„Типар“ за 2022. годину додијели Милану Р. Симићуиз Велике Планеза књигу афоризама Капа доле у издању „Нове артије“ из Параћина.
Поред награђене књиге Милана Р. Симића Капа доле, Жири је у ужи избор уврстио и књиге Драгутина Минића Карла из БеоградаУпокојење истине („Алма“, Београд) и Миленка Шарца из ПљеваљаУсловна слобода („Алма“, Београд).
На Конкурс за Награду „Типар“ за 2022. годину стигло је укупно 8 књига афоризама, хумористичке и сатиричне прозе, епиграма и драма објављених у Црној Гори, Србији и Босни и Херцеговини.
Овогодишњи добитник Награде „Типар“ Милан Р. Симић је писац обимног афористичког опуса, једног од највриједнијих у балканским оквирима. Награђена књига политичких афоризама Капа доле потврђује висок статус овог писца у савременој сатири и у књижевно-критичкој рецепцији.Бавећи се различитим темама, претежно у социјалној, културној и надасве политичкој равни, Симић је у форми афоризма обликовао критички интонирану слику савременог свијета. Полазећи од конкретног и остајући конкретан, Симићев политички афоризам мисли и на „дан после“ и на будућег читаоца који ће те афоризме читати у контекту другачијег политичког тренутка и, што је важније, другачијег духа времена. Тај спој конкретног и универзалног, недвосмислено потребан у књижевној сатири, Милан Р. Симић постиже брижљивим радом у језику, језичком економијом, изнијансираним и вишеструко укрштеним значењима, као и умијећем да повезује различите равни стварности.
Награда „Типар“ је регионална годишња награда за најбољу књигу у области хумора и сатире, а додјељује се у оквиру културне манифестације Дани хумора и сатире „Вуко Безаревић“ у Пљевљима.
Милан Р. Симић рођен је 1959. године у Великој Плани (Србија) гдје и живи. Пише прозу, драме, филозофеме, афоризме, књижевну критику и есеје. Есеји су му превођени на македонски и пољски, афоризми на њемачки, енглески, мађарски, бугарски, румунски и руски, проза на словачки и словеначки језик. Романи: Порицање стварности, Оде ми да полудим, Бели свет коначно, Ништа вредно помена. Збирке прича: Недовршена прича, Приручник за будуће мучитеље и убице. Збирке огледа и критика: Али нећемо више о томе, Али хоћемо управо о томе, А то тонуће у простору, Есеји да ти блаже горчину, Дневник читаоца, Дневник читаоца 2. Збирке филозофема: Приручник за побуну верујућих, Аристотел по други пут међу Србима. Збирке афоризама: Чизма режим чува, Гласаћемо се још, Ено секире, камо га кум?, Зовите ме Аристотел, Жуљ на жуљ, Капа доле. Радио-драме: Расвануће (Радио Београд Други програм) , Сневач од сламе (Радио Београд Трећи програм). Добитник је првих награда: Стеван Сремац (проза), Милутин Ускоковић (проза) , Милан Богдановић (за најбољу књижевну критику објављену у Србији 2016. године), Прве награде Чивијада 2016 у категорији најбољи афоризам, Прве награде Радио Београда за драмску минијатуру , Повеље Карађорђевић (драма „Расвануће“), Признања Општине Велика Плана (за свеукупан књижевни рад), Витез позива за 2017. (свеукупни допринос српској култури), Радоје Домановић за збирку афоризама Жуљ на жуљ за 2017., Драгиша Кашиковић, Шумадијске метафоре (проза), Прве награде Чивијада 2020. у категорији најбољи афоризам. Од 1994. године уређује часопис за културу и умјетност Наш траг. Учествује у раду Великог жирија „Вечерњих новости“ за књигу године (награда „Меша Селимовић“) од 2016. Члан је Српског ПЕН центра.
НАГРАДА “ВУКО БЕЗАРЕВИЋ”
Награду „Вуко Безаревић“ за необјављену сатиричну причу добио је рад „Упознавање са собом“, под шифром „Чапријез“, аутора Јанка Јелића из Никшића. Одлуку о овој награди, једногласно је донио жири који је радио у саставу: Миленко Шарац – предсједник, Бојана Радановић – чланица и Ермин Ђурђевић – члан. Оно што награђену причу издваја из више десетина приспјелих прича је логичка кохерентност, стилски и језички склад, висок занатски и естетски ниво те ауторово успјешно настојање да кроз сатирично – иронијски исказ додатно надогради својеврсни стварносни апсурд губитка идентитета у политичком кошмару и општем метежу као једне од последица трагичног усуда одвајања политике од морала. Наратор под кринком враћања идентитета алијенираном посланику, али не идентитета у пуној духовној и људској пуноћи, већ кроз пуке формално – бирократске поступке, показује да је, у ствари, у семантичкој основи садржана жеља да се укаже на погубну усавршеност вјештине управљања људима као стварима. Иако се ради о сатиричној визији стварности, аутор је наративни ток ослободио присуства било какве баналности, инвективног исказа, што у крајњој инстанци доприноси „питкости“ приче и сигурно ће изазвати позитивну рецепцију код потенцијалних читалаца.
Јанко Јелић рођен 1979. године у Шавнику гдје је завршио и основну школу. Гимназију и студије српског језика и књижевности завршио је у Никшићу. Књижевношћу се бави од студентских дана. Објавио је књигу поезије Побуна ствари, роман Биљежница из преображаја, збирку сатиричних прича Златни човјек – приче испред сеоске продавнице и књигу драмских текстова под насловом Драме. Објавио је и велики број текстова есеја и публицистике у часописима различите тематике. За свој књижевни рад је добио више признања међу којима се издвајају признања са Нушићијаде за сатиричну причу Веселинка и са Стеријиног позорја за драму Регионални центар, награда Светосавски златник за књигу Драме и Награда Радоје Домановић за књигу Златни човјек. Од 2021. обавља функцију умјетничког директора у Никшићком позоришту. Живи у Никшићу.
НАГРАДА “МЛАДИ ТИПАР”
Награда „Млади Типар“ за циклус од 10 афоризама, за коју право учешћа имају аутори до 30 година са простора бивше СФРЈ, једногласном одлуком жирија који је радио у саставу: Миленко Шарац – предсједник, Бојана Радановић – чланица и Ермин Ђурђевић – члан, додјељује се циклусу афоризама по шифром „САТИРА САТИРЕ“, аутора Јована Зафировића, студента социологије на Филозофском факултету у Косовској Митровици. У афоризмима Јована Зафировића препознаје се сатиричарска зрелост, мајсторство и висок ниво стваралачке имагинације. Он прецизно дијагностикује мане и болести стварности коју живимо, детектује и узроке и последице, па тако у једном бриљантном афоризму поручује „Од кума телевизор, а од програма нервни слом“. Но, Јован Зафировић је од ове манифестације добио престижну награду са завидном традицијом, која баштини имена већег броја успјешних и афирмисаних сатиричара из региона, а сви ми смо од Јована добили уживање у афоризмима и сатири као значајну духовну слободу.
Јован Зафировић, рођен 05. јуна 1997. године, из Доњег Кормињана код Косовске Каменице. Завршио је средњу медицинску школу, а студент је социологије Филозофског факултета у Косовској Митровици. Пише поезију, сатиричне приче и афоризме. Афоризме и сатиричне приче објављује у Политици, Вечерњим новостима, Енигматици, Радио Београду и разним интернет порталима и часописима за сатиру. Добитник је Вибове награде за 2021. коју додељује лист Политика.