Интервју предсједника Општине Пљевља Игора Голубовића за Дневне новине:

У ПЉЕВЉИМА ИЗАБРАНО МЈЕСТО ЗА ЦЕМЕНТАРУ, О ПРОЈЕКТУ ОБАВИЈЕШТЕН МИНИСТАР МИТРОВИЋ

Општина Пљевља дефинисала је планским документима нову локацију за фабрику цемента и кренула у рјешавања имовинско-правних односа, саопштио је у интервјуу Дневним новинама предсједник пљеваљске општине Игор Голубовић.

Он наводи да се за изградњу цементаре интересује неколико иностраних компанија, али није прецизирао из којих држава долазе.

Голубовић додаје и да су општинске власти почетком године обавијестиле Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма о активностима на изградњи нове фабрике.

ДН: Пљевља су некад била позната као град који је имају цементару. Прошла влада је покренула причу да би тај пројекат опет требало да се ради, чак је било и интересовања. Да ли је неко и даље заинтересован за изградњу цементаре у Пљевљима?

Голубовић: Крајем прошле године, усвојеним Стратешким планом општине Пљевља од ове до 2025. године предвидјели смо као један од главних циљева индустријског развоја општине стварање услова за изградњу нове фабрике за производњу цемента. Ово није нова идеја и познато је да је у Пљевљима у деветој деценији прошлог вијека радила фабрика цемента, позната у бившој Југославији по веома квалитетном производу, која је, нажалост, због погрешно изабране технологије и несретне локације за њену градњу у непосредној близини града, морала да буде угашена.

Општина Пљевља је у претходном периоду планским документима дефинисала нову локацију за фабрику и кренула у рјешавања имовинско-правних односа. Претходна влада је у сарадњи са Рудником угља кренула у припрему тендерске документације за експлоатацију депонованог лапорца, а колико ми је познато постоји и неколико иностраних компанија које су исказале интересовање према Влади за инвестирање. С друге стране, кроз еколошку реконструкцију ТЕ Пљевља створиће се још повољнији услови за коришћење њених нус производа, односно ситног пепела и вјештачког гипса што ће још значајније утицати на стварање идеалне основе за потенцијалног инвеститора у изградњу нове фабрике цемента.

ДН: Да ли сте обавијестили ресорно министарство о активностима изградње фабрике цемента?

Голубовић: Доношење одлуке у инвестирање у производњу цемента је захтјеван и комплексан процес на који не утичу само повољни услови за набавку репроматеријала за производњу клинкера већ и економски, политички и други који дефинишу цемент као стратешки производ државе. Почетком године, о свим активностима са којим је Општина Пљевља била упозната по питањима везаним за нову фабрику цемента, обавијестили смо Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма, јер је министар Ратко Митровић у име Владе изразио интересовање за наставак активности у циљу промовисања и убрзања стварања услова за изградњу фабрике цемента.

ДН: Колико је изградња цементаре значајна инвестиција за Црну Гору?

Голубовић: О томе говори податак да би се њеном градњом покренуо и читав ланац улагања у погоне за производњу грађевинског материјала са потенцијалом за стварање више од 1.000 нових радних мјеста.

ДН: Ради се на ремонту Термоелектране Пљевља. Колико је то значајно за град како не би дошло до даљег осипања становништва?

Голубовић:Важност очувања енергетског сектора у Пљевљима је од круцијалног значаја за функционисање града у економском и сваком другом смислу, али и веома битан услов за одржање диверсификације економских активности у Црној Гори, а самим тим и њене финансијске одрживости, с обзиром да се у ТЕ Пљевља генерише између 100 и 150 милиона еура вриједности електричне енергије.

За Пљевљаке је од круцијалног значаја очување сваког радног мјеста које генерише енергетски сектор у нашој општини. Прије свега, мислим на 1.500 Пљевљака који раде у Руднику угља и Термоелектрани, али и на запослене у малим предузећима која се ослањају на пружање услуга директно тако и индиректно за наведена два предузећа.

Рад неколико комуналних предузећа је такође неодржив без Рудника и Термоелектране.

Кроз еколошку реконструкцију ТЕ Пљевља створиће се још повољнији услови за коришћење њених нус производа, односно ситног пепела и вјештачког гипса што ће још значајније утицати на стварање идеалне основе за потенцијалног инвеститора у изградњу нове фабрике цемента

ДН: Како би гашење Термоелектране утицало на црногорску економију?

Голубовић: Процјена је да би се гашењем црногорског енергетског гиганта, који нашој држави омогућава енергетску стабилност и независност, поред финансијских посљедица по општину и државу, довело до губитка не мање од 1.500 директних и не мање од 1.500 индиректних радних мјеста.

Сигуран сам да ће се наћи начин за даље функционисање ТЕ Пљевља без обзира на утрошене радне сате који су предвиђени споразумом за Енергетском заједницом, и да се неће угрозити почета еколошка реконструкција блока. Ове активности, поред обезбјеђивања усклађености са ЕУ стандардима по питању утицаја на животну средину, омогућиће и завршетак активности ЕПЦГ на пројекту санације и рекултивације депоније шљаке Маљевац и стварању услова за даљинско гријање Пљеваља из Термоелектране.

Не смијемо заборавити да предузећа из рударско-енергетског сектора контрибуирају у локални општински буџет не мање од 35 одсто његове вриједности кроз наплату пореза на имовину, пореза на лична примања, приреза порезу, концесионе накнаде за експлоатацију угља и руде олова и цинка, као и Еко-накнаду коју смо остварили крајем 2019. године и од које смо прошле године приходовали око два милиона еура. Средства наплаћена из Еконакнаде ове године ћемо почети да трошимо на реализацију искључиво еколошких пројеката из области водоснабдијевања, управљања отпадним водама и чврстим отпадом, унапређења квалитета ваздуха и других сфера заштите и побољшања животне средине.

ДН: Пљевља су богата и шумом. Да ли је област дрвопрераде довољно искориштена и шта треба урадити да се поспјеши развој те гране?

У Голубовић: У пљеваљској општини се газдује са више од 35 одсто црногорских шума које представљају изузетан квалитет за интензивнији развој дрвопрераде. Очигледно је да је овај сектор потребно додатно унапређивати и развијати, прије свега у правцу производње финалних производа од дрвета, и креирање зелених радних мјеста из области шумарства, што представља велику шансу за диверсификацију руралне економије и оснаживање привредних активности.

На ово указују и подаци да је нашој општини скоро три пута више дрвопрерађивачких предузећа које се баве примарном прерадом дрвета од оних који развијају такозвану финалну производњу. С друге стране, о значају ове гране говори податак да је у времену корона вируса сектор шумарства и дрвопрераде забиљежио значајан раст већи од 20 одсто.

ДН: Докле се стигло са санацијом црне тачке Јаловиште Маљевац?

Голубовић: Санација депоније пепела и шљаке Маљевац одвија се фазно и коштаће око 20 милиона еура, од чега се 3,2 милиона еура односи на радове прве фазе који су почели крајем љета 2019. године. Прошле године су почели и радови на санацији и ремедијацији флотацијског јаловишта рудника олова и цинка у Градцу. Уговорени су послови вриједности око осам милиона еура.

Активно пратимо динамику радова на оба пројекта и могу рећи да смо задовољни досадашњим степеном реализације. Након завршетка санације ове двије еколошке црне тачке у Пљевљима сигуран сам да ћемо затворити причу о посљедицама рада пљевљских индустријских гиганата по животну средину и у Маљевцу, а у Градцу добити површине које ће бити могуће користити за активности у циљу развоја рекреације, туризма и спорта.

ДН: Како је корона утицила на развој општине и живот грађана?

Голубовић: Задовољан сам урађеним током прошле године, иако је епидемија пореметила планове у дијелу реализације капиталног буџета. Првих пола године провели смо у тражењу начина како да организујемо рад, тако да смо тек половином године кренули у објављивање тендера за реализацију пројеката из капиталног буџета, од којих је нешто завршено, неки су у току, а неке смо оставили за ову годину.

Корона је погодила највећи дио мале привреде. Највећи број угоститеља и привредника који се баве услужним дјелатностима, било је директно погођено усљед ограничавања или затварања објеката, мјерама за спречавање ширења корона вируса.

Скупштина Општине Пљевља донијела је сет мјера за додатну подршку најугроженијим категоријама суграђана, гдје смо комуналним предузећима подијелили додатна финансијска средства ослободивши тиме плаћања рачуна предузетнике који нису радили током трајања ограничења рада одређених дјелатности. Преко Секретаријата за привреду, за око 130 пљеваљских предузећа смо обезбиједили финансијску помоћ кроз увећање буџета за пољопривреду за око 30 одсто.

ДН: Шта поручујете Влади, како да ријеши проблем са дуговањима „Вектре Јакић“?

Голубовић: „Вектра Јакић“ је требало да буде мотор развоја дрвопрераде у Црној Гори. Та фирма за сада посједује већину концесија над пљеваљским шумама. Неправедно је оставити велики број пљеваљских концесионара са мањим количинама за експлоатацију и онемогућити да се њима дају концесије на дужи период.

Очекујемо да Влада крене у скорије рјешавање овог проблема који значајно финансијски оптерећује локалну управу с обзиром на евидентирани дуг тог предузећа, који је према Општини Пљевља, већи од шест милиона еура.

Општина Пљевља ће учинити све да у том процесу буде проактиван партнер. Очекујемо да се и интензивније даље унапређује капацитет Управе за шуме у Пљевљима, али и одговорнији однос концесионара према путној инфраструктури у руралним подручјима гдје веома често долази до девастације локалних и некатегорисаних путева.

Извор: Дневне новине