ИНТЕРВЈУ РАЈКО КОВАЧЕВИЋ: МОЈ ЦИЉ ЈЕ ДА ПЉЕВЉА БУДУ ЈЕДНА ОД ТРИ НАЈУСПЈЕШНИЈЕ ОПШТИНЕ

Сигуран сам да су и Пљевља и цијела Црна Гора научиле за протекле двије године, нажалост на својој кожи, што значи вођење државе и државних предузећа без одговорности, популистички, само са циљем стицања дневнополитичких поена, без обазирања на будућност. Једна од првих мета претходне власти било је грађанско и антифашистичко устројство Црне Горе и разградња међунационалног и вишеконфесионалног заједништва које цијела Црна Гора с поносом баштини. Пљевља посебно. Томе је сада дошао крај – каже Ковачевић

Предсједник Општине Пљевља Рајко Ковачевић казао је у интервјуу за Побједу да му је циљ да Пљевља буду међу три најуспјешније општине. Највећи проблем Пљеваља је, како истиче, стање у стретешки важним јавним предузећима – Руднику угља и Термоелектрани. 

-Политичка групација која је дошла на власт на државном нивоу након избора одржаних 30. августа 2020. довела је Рудник Угља ова два предузећа, која су не само окосница развоја Пљеваља, већ су и компаније од стратешког интереса за цијелу државу, у колапс, истиче Ковачевић.

Предсједник општине ипак сматра да постоје ресурси да Пљевла буду међу три најуспјешније у Црној Гори.

– Ресурсе имамо, вољу имамо, ту нема никакве дилеме, мислим да имамо и знање и, што је ново, имамо свијест и одлучност грађана јер виде у које стање је државу довела политичка групација која је дошла на власт након избора 30. августа 2020 – рекао је Ковачевић.

Оцијенио је да је претходна довела до деструкције на свим пољима.

– Једна од првих мета била је грађанско и антифашистичко устројство Црне Горе и чврсти осјећај међунационалног и вишеконфесионалног заједништва које цијела Црна Гора с поносом баштини. Пљевља посебно – казао је Ковачевић.

Готово су три мјесеца протекла од како сте преузели дужност предсједника Општине Пљевља. Какво сте стање затекли?

Затечено стање локалне самоуправе је, генерално посматрано, задовољавајуће. Ако узмем у обзир читав период од краја 2014, када је одговорност за управљање градом преузела Демократска партија социјалиста, онда могу рећи – више него задовољавајуће.

Сјетимо се да је те 2014. затечено катастрофално стање у безмало свим сегментима рада и функционисања локалне самоуправе. Буџет је тада реализован испод 60 одсто, Општина је била високо кредитно задужена. Укупне обавезе, које су укључивале камате, добављаче, порезе, доприносе итд. премашивале су 20 милиона еура. За разлику од тог времена, претходне власти, данас имамо буџетски суфицит од готово 10 одсто, односно реализацију буџета од 21 милион еура. Данас нема кредитних задужења. Укупне обавезе Општине су преполовљене.

Сличне паралеле би се могле направити и по свим другим перформансама Општине односно у издвајањима за капиталне пројекте, социјално старање, спорт, културу, комуналне дјелатности, пољопривреду, саобраћај итд.

Дакле, у том смислу Пљевља су данас свакако једна од успјешнијих локалних самоуправа у Црној Гори. Мој циљ је да до краја мандата буду по свим релевантним параметрима међу три најуспјешније општине. Ресурсе имамо, вољу имамо, ту нема никакве дилеме, мислим да имамо и знање, и што је ново, имамо свијест и одлучност грађана јер виде у које стање је државу довела политичка групација која је дошла на власт након избора 30. августа 2020.

Није баш све идеално?

Наравно да није. Оно што квари укупан утисак је стање у предузећима чији је оснивач Општина. Та предузећа у овом периоду нијесу успјела да превазиђу затечена стања у обиму како је то урадила сама локална самоуправа. Изузетак је ДОО Чистоћа чијим сам радом и функционисањем изузетно задовољан, а мислим да је задовољна и огромна већина грађана Пљеваља.

Трудићемо се да након објективне анализе стања помогнемо на адекватан начин и остала четири општинска предузећа, и да Водовод, Комуналне услуге, Гријање Пљевља и Локалне путеве уведемо у ред пословно стабилних и према грађанима одговорних предузећа.

Руковођење општином сте преузели у веома деликатном времену које су обиљежиле међуетничке тензије, али и напади на инфраструктуру Исламске заједнице. Је ли сада ситуација боља?

Власт која је успостављена након избора 2020. довела је до деструкције на свим пољима. Једна од првих мета било је грађанско и антифашистичко устројство Црне Горе и чврсти осјећај међунационалног и вишеконфесионалног заједништва које цијела Црна Гора с поносом баштини. Пљевља посебно.

Генерације Пљевљака памте наше двије харизматичне личности – пљеваљског ефендију Мехмеда Цоковића и проту Милорада Крезовића како сваког дана заједно прво прошетају градом, а онда сједну на терасу хотела ,,Пљевља“ да заједно попију кафу. Нама, ђеци, би дали из џепа по бомбону, али смо добијали и покоји пријекор ако виде да се свађамо. У таквим Пљевљима сам се ја подизао и таква Пљевља заволио баш као што сам заволио и оженио унуку једног таквог проте. Због ефендије Цоковића и проте Крезовића, али и многих сличних, због таквог њиховог односа који је и симболичан, и искрен, и важан, и суштински, и дубок, и трајан, наш град је знао да се носи и одупре и тежим искушењима овог типа. Инциденти које помињете су само оголили и приказали оне за које се и раније знало да су на тај начин деструктивни и рекао бих некомпатибилни са данашњом и Црном Гором и Европом. У свакој европској држави један мањи дио политичког спектра отпада на ту врсту екстремиста.

Који су приоритети рада локалне самоуправе на чијем сте челу?

Агенда мојих приоритета је веома једноставна. Своди се на два, по мени, најважнија приоритета за сваку урбану средину: чиста вода и чист ваздух. То су базични предуслови живота. Сви велики пројекти које планирамо да реализујемо везани су за ове двије најважније теме – изградња два постројења за прераду питке воде „Брезница“ и „Богишевац“, реконструкција постројења питке воде „Плијеш“, реконструкција главног довода из изворишта у Потпећу до Пљеваља. Има још доста тога, али је ово најважније.

Сада имамо сљедеће стање: велики су губици на водоизвориштима, примарна водоводна мрежа је још увијек прожета азбестним цијевима, секундарна мрежа је лоша, губици су енормно високи. Због свега тога имамо честа упозорења да вода није исправна за пиће. Град на три ријеке и мноштво издашних водоизворишта то не смије себи да дозволи.

Што се тиче чистог ваздуха, планирамо да направимо још један велики искорак у циљу смањења броја загађивача. У мом фокусу ће бити да урадимо оно што зависи само од нас, наших финансија, наших компетенција и наше воље. Ријеч је о елиминацији котлова на угаљ у Скерлићевој улици и њихова замјена котловима на еколошки прихватљива горива. Логично ми је – и морално – да, када већ стимулишемо грађане да своје шпорете на угаљ замијене онима на пелет, стимулишемо и ДОО Гријање да свој „шпорет“ снаге око шест МW који дневно сагори око 10 тона угља и створи два до три кубна метра пепела, замијени котловима на еколошки прихватљива горива. Хоће ли то бити пелет или сјечка показаће студија чија је израда у току.

Радимо пуном паром да се макар дио овог плана реализује до почетка нове сезоне гријања, а онда да наставимо све док не макнемо тај „канцер“ из центра града. Наравно, саставни дио пројекта ће бити и ревитализација примарне и секундарне топловодне мреже, увођење мјерача испоручене енергије и самим тим праведнија наплата потрошене топлотне енергије за грађане односно кориснике услуга гријања. Средства за све ово имамо у еколошкој накнади и не видим оправданије мјесто за њихово улагање од овога.

Кроз активности везане за енергетску ефикасност и замјеном ложишта на угаљ у домаћинствима пећима на пелет до сада смо елиминисали готово 20 МW снаге пећи на угаљ. То су малтене три котларнице у Скерлићевој и на том плану настављамо акције из године у годину: субвенционишемо све већим износима програме енергетске ефикасности.

Имате ли конкретне планове како да задржите младе да остану у Пљевљима? 

Наравно. Кроз девет буџетских позиција издвајамо средства од око 90.000 еура за подршку ђацима првацима, добитницима диплома „Луча“ свих основних и средњих школа, подршку студентима, ваннаставним активностима, талентованим и успјешним младим људима. Општина ће и ове године суфинансирати Инжињерску школу науке која кроз деветодневни програм окупља средњошколце и бруцоше са територије Балкана и земаља ЕУ. На ову школу смо посебно поносни јер су у њој еминентни професори који младима презентују актуелна дешавања у свијету инжењерства и помажу у стицању разних практичних знања.

У област социјалне заштите издвајамо око 250.000 еура кроз 18 програма. Ту су у плану проширење пројекта геронтодомаћица и на сеоско подручје, набавка специјализованог возила за особе с инвалидитетом, при чему ће коришћење тог возила бити бесплатно. Подршка младим брачним паровима за рјешавање стамбеног питања кроз субвенцију камате, подршку вантјелесној оплодњи…

Када бих вам побројао све оно што радимо и колико улажемо у област развоја спорта, градске комуналне инфраструктуре, пољопривреде, саобраћаја, уређења простора, предузетништва – требало би ми баш много времена.

У износу од близу 950.000 еура финансирамо културу и по садржајима чијим осмишљавањем и реализацијом се баве четири јавне установе из овог домена слободно могу рећи да смо међу најбољима у Црној Гори.

Нијесу Пљевља само Рудник угља и Термоелектрана. Морамо се ментално ослобађати те матрице.

Још један сегмент мора бити у нашем фокусу, а то је здравствена заштита и не мислим да се ово питање суштински рјешава изградњом болничких зграда, већ јачањем љекарског кадра и њиховим стимулисањем да остану и раде у Пљевљима. Био бих спреман да уз подршку пљеваљског парламента у нашем буџету за наредну годину субвенционишемо стандард дефицитарног љекарског кадра кроз све могуће и примјерене облике како наши грађани не би морали ићи било гдје да би им се пружила адекватна здравствена заштита.

Како као инжињер гледате на одлуку менаџмента Рудника о купопродаји мрког угља са ЕПС-ом? Да ли је тај уговор штетан по државу?

Не бих се усудио процјењивати да ли је и колико штетан потписани уговор. Мислим да о томе превасходно треба да се изјасне ресорни министар и Влада. Знам само да су у години енергетске кризе бројне државе ЕУ, као мјеру заштите сопствених термо капацитета, зауставиле извоз угља, да је у Босни и Херцеговини дуплирана цијена у односу на калорије. 

Која је рударска и економска логика којом се управљало руководства Рудника угља стварно не могу да проникнем, али могу да наслутим политичку, а то је додворавање одређеним структурама у Србији, не водећи рачуна о интересима свога града и своје државе односно стабилности рада наше Термоелектране. Оно што са сигурношћу могу рећи, као грађанин Пљеваља и неко ко је са предметним уговором упознат из медија, јесте да је цијена једне тоне угља за нас грађане 2,5 пута већа од цијене којом се та тона продаје Електропривреди Србије.

Ако су руководне структуре у Руднику угља односно држава преко својих представника у Управном одбору процијениле да је уговор економски оправдан, иако се цијена угља на берзанском тржишту – истина: каменог – креће и до 300 еура, онда, понављам, исправност те њихове процјене треба да квалификује ресорно министарство. Ту мислим на ново министарство јер је ово претходно, што се тиче компетентности, било на историјском минимуму.

Што је ту највећи проблем?

Највећи проблем у Пљевљима је стање у стратешким јавним предузећима – Руднику угља и Термоелектрани. Политичка групација која је дошла на власт на државном нивоу након избора одржаних 30. августа 2020. довела је ова два предузећа, која су не само окосница развоја Пљеваља, већ су и компаније од стратешког интереса за цијелу државу, у колапс.

То да су Рудник угља и ТЕ Пљевља у колапсу види сваки грађанин Пљеваља. О томе шта се све ради и каква се пословна политика води у овим предузећима писали сте и ви у Побједи с потпуним правом.

Неодговорно пословање, доношење погрешних и по грађане штетних одлука, незајажљиво партијско и доминантно једнонационално запошљавање, непотизам епских размјера, само су највидљивији дио проблема.

И сам сам истицао незапосленост као један од великих проблема који се мора рјешавати. Али се то не смије чинити онако како то раде кадрови власти коју је именовала влада Здравка Кривокапића. То није проблем само Пљеваља односно проблем само у Пљевљима већ у цијелој држави. Али су у Пљевљима два велика колектива која је та гарнитура посебно таргетирала и према којима је била безобзирна.

Избори у општини су помјерени за 23. октобар. Какав изборни резултат очекује ДПС?

Грађани ће, као и увијек, дати свој суд. Суд грађана је једино непогрешиво мјерило. Сигуран сам да су и Пљевља и цијела Црна Гора научиле за протекле двије године, нажалост на својој кожи, што значи вођење државе и државних предузећа без одговорности, популистички, само са циљем стицања дневнополитичких поена, без обазирања на будућност.

Свакодневно сам у контакту с грађанима и знам да им је доста бајки, те да од локалне власти очекују, прије свега озбиљност и сигурност, и да умију да препознају испразна обећања без реалног утемељења односно бајке.

Потрошено је након 30. августа 2020. право на несналажење и експерименте.

НЕПРОЦЈЕЊИВО КУЛТУРНО БЛАГО – ДИАТРЕТА

Пљевља имају непроцјењиво културно благо о којем се мало зна у јавности?

Недавно сам у разговору с амбасадорима држава чланица ЕУ и шефицом Делегације ЕУ у Црној Гори, амбасадорком Кристином Попа, затражио стручну и финансијску подршку да наше непроцјењиво културно благо – Диатрету, чувену стаклену чашу из ИВ вијека н. е, изложимо на увид јавности и тиме сврстамо Пљевља у ред незаобилазних туристичких дестинација на мапи Европе и свијета.

Постоје само четири такве посуде на свијету – остале су изложене у музејима у Лондону и Милану, а наша је једина очувана скоро у потпуности и још није изложена.

ПЉЕВЉА СУ МОЈ ДОМ

Како Вас доживљавају грађани? Питам због стереотипа да се са сјевера иде, а да се не враћа, а Ви сте се из Подгорице и то са високих функција, вратили у Пљевља на дужност предсједника Општине.

Ја заправо никада нијесам напустио Пљевља. Ту ми је дио фамилије, ту су ми многи другови, ту ми је младост, ту су ми емоције. Једно једино мјесто које свако од нас осјећа као своје, као дом – за мене су Пљевља. Мој дом је ђе год да се нађем и колико год да избивам, на истој адреси – некада Маршала Тита 61, а данас Краља Петра и 67, Пљевља, Црна Гора.

За грађане Пљеваља, ја сам Рајо. Тако ме доживљавају. А ја све њих, наравно, без обзира на политичку, вјерску, националну и било коју другу припадност, доживљавам као своје. Стално сам у контакту с људима, долазе ми често, сви знају да су моја врата, што се каже, широм отворена. Некада ми то поприлично поремети густе дневне распореде обавеза, али ми није жао. Коначно, ја сам ту због грађана, због људи, а не због кабинета или положаја.

Волим Пљевља и Пљевљаке. Волим нашу чаршију, наше људе, паркове, културу, традицију… Али, не волим оне који дођу да нас завађају, као ни оне који се својски упињу да нас презентирају као примитивце.

А што се функција које помињете тиче, у Пљевљима вам је слаба вајда ако мислите да ће вас људи уважавати само због ове или оне функције коју имате или сте је имали.

Те своје раније дужности данас сагледавам прије свега као предност да, захваљујући искуству које сам стекао, значајним личностима које сам радећи те послове срео и процесима у институцијама које сам изнутра упознао, сада ефикасно обавим на челу Општине оно што је мој циљ и што је интерес свих грађана.

Извор: Побједа, 7. Јун 2022. године

Фото: Драган Мијатовић/Побједа