Конференција „Перспективе развоја руралног туризма у Црној Гори са посебним освртом на општину Пљевља“ одржана у Пљевљима
Секретаријат за привреду општине Пљевља и Туристичка организација Пљевља, у сарадњи са ИПЦ Технополис, организовали су једнодневну конференцију под називом „Перспективе развоја руралног туризма у Црној Гори са посебним освртом на општину Пљевља“.
Конференција је организована са циљем презентације ресурса Црне Горе, са фокусом на Општину Пљевља, презентације доступних мјера подршке како са националног тако и са локалног нивоа и презентацији свих потребних корака које треба испунити приликом регистрације понуде руралног туризма у Општини Пљевља, а самим тим и у читавој Црној Гори. На посебном панелу представљени су примјери добре праксе као добра мотивација потенцијалној понуди руралног развоја, са циљем подстицања дебате како би се на тај начин ријешиле баријере на које су наилазили или и даље наилази понуда руралног туризма у Црној Гори.
Конференцију су отворили представници организација и институција чија је дјелатност директно везана за тему о којој се говорило на конференцији, а то су представници: Туристичке организације Пљевља, Иновационо предузетничког центра Технополис, као и представници Општине Пљевља који се баве унапређењем руралног туризма и пољопривреде.
Будимир Бајчетић, секретар секретаријата за привреду Општине Пљевља, поздравио је присутне и изразио изузетну част што се конференција одржава у Пљевљима, чија територија има велики потенцијал за развој руралног туризма. Он је истакао да је рурални туризам свака туристичка активност у руралном подручју, а сеоски туризам је само једна врста руралног туризма. Рурални туризам спаја пољопривреду и туризам и није случајно што сматра да Пљевља имају огроман и изузетан простор, који обухвата и природне љепоте и обрадиво земљиште, па су стога огромне шансе за развој и постизање резултата и остваривање прихода, како у општини Пљевља, тако и у читавом сјеверном дијелу Црне Горе.
Након њега, присутнима се обратио извршни директор ИПЦ Технополис, Ратко Батаковић, који је изразио задовољство што је Технополис дио иницијативе да се на сјеверу Црне Горе почне развијати рурални туризам. Објаснио је присутнима да Технополис, сем могућности да се у њему развијају брзорастуће фирме, доприноси и томе да се афирмишу нови производи, услуге и процеси, а да је Технополис ту да подржи и убрза процес стварања нових платформи и конекције, како би се циљеви што прије остварили.
Затим је учеснике конференције поздравила Вања Вукојичић, директорица Туристичке организације Пљевља. Она је навела да 90% укупног подручја општине Пљевља има потенцијал за развој ове привредне гране, стављајући посебан акценат на планинска села која су погодна за развој руралног и сеоског туризма. Нагласила је да јој је посебно драго што постоји становништво које остаје у Пљевљима и жели да свој бизнис покрене у туристичкој области дјеловања, те да то становништво препознаје могућности и потенцијал развоја руралног туризма.
Након тога, државни секретар у Министарству одрживог развоја и туризма, Дамир Давидовић, истакао је важност овог догађаја и великог броја присутних, јер морамо сви заједно радити на томе да се туризам у Црној Гори и потенцијали наше државе не посматрају само кроз приморије. Како је рекао, модерни туризам се заснива на искуствима и доживљајима, гдје се пропагирају здрави стилови живота и друге бројне активности, што су елементи глобалне тенденције, а који говоре да потенцијал који имамо морамо валоризовати, искористити и на прави начин ставити у функцију. Нагласио је да је за остваривање максималних резултата потребна већа иницијатива за продају домаћих производа, стварање што бољих услова за рад компанија у овој области, али и додатна едукација. Додао је да ће у наредном периоду таквих иницијатива бити све више, те да је на конференцији сазнао да Пљевља немају ни једног лиценцираног водича, што га је подстакло да одмах покрене иницијативу за едукацију и стварање одговарајућег кадра.
Представник Министарства пољопривреде и руралног развоја, Енис Ђокај, изразио је задовољство и из перспективе овог министарства што постоји иницијатива да се у општини Пљевља укаже на могућности за развој руралног туризма. Како је подршка коју пружа ово министарство разнолика и веома тражена, нагласио је да су стратешки препознали овај облик туризма и да у свим стратеигијама подржавају кроз два нивоа подршке, национална подршка и ИПАРД, која треба да крене са конкретним мјерама подршке. Истакао је да овакви догађаји помажу организацијама и институцијама да приближе ставове, да се умреже и да информације подијеле са заинтересованим.
Амел Дедеић, савјетник директорице Националне туристичке организације за туристичку валоризацију и промоцију сјевера Црне Горе, навео је да НТО већ дуже вријеме указује на потенцијал који имају бројна подручја на сјеверу Црне Горе. Када се говори о руралном туризму наводи да морамо имати на уму да се устаљена мишљења о појму руралног туризма морају мијењати, нарочито на сјеверу гдје се када се помене рурално подручје мисли да је то простор за узгајање стоке и производњу домаће хране. Нагласио је да се мора извући све позитивно из тих подручја и синергијским дјеловањем учинити да ова подручја постану атрактивна како за домаће тако и за инострано тржиште.
На крају се обратио Игор Голубовић, предсједник Општине Пљевља, који је рекао да је задовољство бити дио овог значајног догађаја и да се нада да ће конференција подстаћи умрежавање и омогућити трансфер знања и размјену искустава наше и других заједница. Како је навео, један од највећих изазова је како индустријски град, као што су Пљевља, који је нажалост етикетиран као град са нарушеним квалитетом ваздуха, воде и замљишта, промовисати у туристичком смислу и показати пуни потенцијал овог разноликог и живописног руралног подручја. Додао је да улажу напоре да створе што квалитетнији живот на селу кроз одржавање и изградњу путне и водоводне инфраструктуре, обнављање електроенергетске мреже, обнављање и изградњу школских и осталих друштвених објеката на сеоском подручју и да тиме туристичку понуду учине што доступнијом и квалитетнијом на разуђеној територији општине Пљевља. Стога је потребно све добро повезати и умрежити, а затим и промовисати на прави начин.
Наком уводних обраћања, кроз два панела је разговарано и дускутовано о могућностима које постоје у Црној Гори и како их валоризовати на прави начин.
Први панел под називом “Доступни ресурси и мјере подршке као предуслови за почетак развоја руралног туризма у Црној Гори” донио је бројне нове информације, јер су са присутнима актуелне програме подршке подијелили представници Министарства пољопривреде и руралног развоја, Министарства одрживог развоја и туризма и локалних самоуправа и Националне туристичке организације Црне Горе.
На панелу су говорили Никола Илић – савјетник у директорату за развој туристичке дестинације и туристичку инфраструктуру Министарства одрживог развоја и туризма Црне Горе, Милена Котлица, савјетница у директорату за рурални развој у Министарству пољопривреде и руралног развоја Црне Горе, Амел Дедеић, савјетник директорице Националне туристичке организације Црне Горе за туристичку валоризацију и промоцију сјевера Црне Горе, Анђа Вукчевић Зорић и Даница Нешевић из СWГ-а и Владимир Вукасојевић, представник Инвестиционо-развојног фонда, а панелом је модерирао Илија Мориц, професор на Факултету за туризам и хотелијерство у Котору.
Оно са чиме су сви били сагласни јесте да у Црној Гори у овом тренутку владају идеални услови за развој руралног туризма. Потенцијал је велики, али је потребно усмјеравати заинтересоване на прави начин. Постоји велики број могућности и програма подршке, а додатно је наглашено да су дјелатности институција повезане и да су оне умрежене кроз бројне активности које се преплијећу. Такође је закључак да треба подстаћи становнике Пљеваља и других руралних подручја Црне Горе да се информишу и користе пружене могућности.
„Примјери добре праксе носилаца развоја руралног туризма у Црној Гори” био је назив другог панела конференције. Панелисти су били Тјаша Деу из К4к Медиа, Сабина Рамовић, директорица Туристичке агенције „Рамс“, Ратко Батаковић који је представник примјера добре праксе кроз агротуристичко домаћинство “Ђед Радош” и Илија Мориц, такође представник примјера добре праксе кроз деценијско искуство маслињака Мориц Луштица.
Панелисти су указали на све предности које им регистрација домаћинстава може донијети, будући да су мишљења да људи из страха од додатних трошкова не желе да се региструју. Најбољи примјери добре праксе указали су на то да регистрацијом можете стећи само додатне бенефите, али и да је умрежавање јако важно. Осим примјера добре праксе било је ријечи и о најпопуларнијим сајтовима за презентовање туристичке понуде на wеб платформама као што су Боокинг и Аирбнб.
