КОВАЧЕВИЋ НА СТРАЖИЦИ: СЛОБОДА ЈЕ ТЕМЕЉ НАШЕ ДРЖАВЕ, НАШЕГ РОДОЉУБЉА И НАШЕГ ПОСТОЈАЊА
Црна Гора данас обиљежава Дан државности, у знак сјећања на 13. јул 1878. године, када је на Берлинском конгресу призната као самостална држава, и исти датум 1941. године када је почео народни устанак против фашизма.
Тим поводом, предсједник Општине Пљевља Рајко Ковачевић и предсједник Скупштине општине Пљевља Драгиша Сокић положили су вијенце на спомен обиљежју на Стражици, чиме су одали почаст свим жртвама фашистичког терора у периоду Другог Свјетског Рата.
Предсједник Општине Пљевља истакао је током обраћања на свечаности оранизованој у част прославе Дана државност Црне Горе, да је Меморијални центар на Стражици најприкладније мјесто за подсјећање на први свенародни антифашистички устанак у поробљеној Европи, који је подигнут “у спомен нашим великанима чије је дјело бесмртно”.
“С поносом и пијететом говоримо и данас, као и сваког 13. јула, о славном, храбром и јединственом дизању цијелог једног народа на оружје.
Говоримо о првој великој бици која се у прегаженој Европи догодила неколико мјесеци након устанка управо овдје.
Говоримо о онима који у нашим успоменама и у нашем дивљењу вјечно живе те су се, како рече велики Његош, „имали рашта и родити“.
Говоримо данас, помињући ове славне дане наше историје, прије свега о свагдашњој тежњи за слободом као нашем најузвишенијем циљу и најважнијем обиљежју кроз вјекове.
Говоримо о слободи као темељу и наше државе и нашег родољубља и нашег постојања”, казао је Ковачевић, додајући да је мала Црна Гора у тадашњој Југославији изњедрила велики број хероја.
“Говоримо о Црној Гори, која је мјерила тек неколико процената становника ондашње Југославије, а која је дала више од половине пролетерских батаљона, готово трећину команданата дивизија и ратних генерала и највише народних хероја у односу на број становника”, истакао је.
Ковачевић је у обраћању указао на важност 13. јула 1878. године када је Црна Гора призната као суверена држава.
“Није Црна Гора ни 1878, ни 1941, ни 2006. хтјела ништа туђе, ништа што нам не припада. Све што смо хтјели је слобода – слобода да немамо тутора, слобода да сами управљајмо својим државом онако како ми мислимо да треба.
То хоћемо и данас и то истичемо и сада када су, након година стабилности и напретка, наше небо поново премрежили сиви облаци, када повампирена радикална десница пријети и обиљежава људе, када поново имамо страно мијешање, истицање у први план туђих, а не интереса грађана Црне Горе, када свједочимо негирању и државе, и језика, и народа, и цркве – дакле нападу на наш укупни идентитет.
Зато и данас бијемо битку за слободу: слободу демократског друштва, слободу укрштања мишљења кроз утакмицу идеја, слободу чија је граница само неугрожавање слободе других, слободу предузетништва, слободу да у нашој Црној Гори под истим кровом једне куће живе и Црногорци, и Срби, и Бошњаци, и Муслимани, и Албанци и Хрвати и сви други грађани Црне Горе без обзира на то како се вјерски или национално изјашњавају и којим језиком говоре”, закључио је предсједник Општине Пљевља истичући да је симболика 13. јула актуелна и вјечна и “све чвршћи темељни камен Црне Горе дубоко усађен у биће нашег друштва и дух наше државе“.
Полагању вијенаца присуствовали су представници борачких организација, представници политичких партија који у свом програму баштине идеју антифашизма, и бројни грађани.
У умјетничком дијелу програма обиљежавања Дана државности учествовале су вокалне солисткиње Ева Паповић и Милена Јанковић, а стихове посвећене Црној Гори говорио је наш Пљевљак Дарко Бјековић.
Кабинет предсједника Општине Пљевља