ДОБИТНИЦИ НАГРАДА XXXVII ДАНИ ХУМОРА И САТИРЕ „ВУКО БЕЗАРЕВИЋ“ НАГРАДА „ТИПАР“
После детаљног разматрања књига које су стигле на Конкурс за Награду „Типар“, жири у саставу: мр Зорица Јестровић, Милан Р. Симић и Гојко Божовић (предсједник Жирија) одлучио је једногласно да у 2023. години додијели Награду „Типар“ за животно дјело професору др Жарку Требјешанину за допринос тумачењу савремене књижевне сатире.
Овогодишњи добитник Награде „Типар“ за животно дјело професор др Жарко Требјешанин дуже од три деценије посвећено и студиозно истражује и тумачи савремену књижевну сатиру у њеним различитим жанровима. Познат као врхунски психолог, есејиста, научник и универзитетски професор, Жарко Требјешанин је написао десетине студија, есеја и књижевних приказа о књигама афоризама, сатиричних прича, хуморески и песама. Требјешанин се с нарочитом пажњом бави сатиричним афоризмом, испитујући његове изворе, његов друштвени, културни и књижевни контекст, његову морфологију, језичке слојеве и значења. Истражујући савремену сатиру, Требјешанин је у протеклих тридесетак година писао о опусима најважнијих савремених афористичара. Део тих радова обједињен је у значајној књизи есеја о савременој књижевној сатири Мач, штит и мелем (2009). Поред текстова о сатиричној књижевности, Требјешанин је дао и важан допринос тумачењима опуса карикатуриста какви су Предраг Кораксић Corax и Душан Петричић. Требјешанин се огледао у радовима у различитим областима хуманистике, од психологије и психоанализе, преко антропологије или тумачења психопатологије свакодневице и политичке публицистике, до књижевне критике и књижевне есејистике, врло често посежући за мултидисциплинарним истраживањима. Требјешаниново бављење савременом књижевном сатиром представља посебан део његовог ауторског и научног опуса. У контексту савремене књижевности и културе тај део Требјешаниновог опуса оличава драгоцен и, ван сваке сумње, један од најважнијих аналитичких доприноса тумачењу и разумевању савремене књижевне сатире. Међу савременим тумачима сатире и хумора као књижевних израза Требјешанин је остварио најразуђенији књижевно-критички опус, доприносећи како вредновању сатире у савременој књижевности, тако и уносећи нове теоријске и методолошке аспекте тумачења савремене сатире као књижевног жанра.
Награда „Типар“ је регионална годишња награда за најбољу књигу у области хумора и сатире, а изузетно се дођељује за животно дјело.
Награда се додјељује у оквиру манифестације Дани хумора и сатире „Вуко Безаревић“ у Пљевљима.
Професор др Жарко Требјешанин је рођен 1950. године у Београду, гдје је и дипломирао и докторирао на Одсјеку за психологију на Филозофском факултету. На Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (бивши Дефектолошки факултет) у Београду запослен је од његовог оснивања (1975) па све до одласка у пензију (2018) на предметима Увод у општу психологију и Психологија личности. Такође је предавао на Филозофском факултету и на Учитељском факултету у Београду, а данас предаје на Факултету савремених умјетности у Београду. Од 2017/2018. предаје Психологију личности на Факултету примијењене науке (департмент Примијењена психологија) у Подгорици. Био је предсједник Савеза психолога Југославије, члан Управног одбора Политике, предсједник Вијећа научних области друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду, члан Савјета Универзитета у Београду, члан УО РТС-а и главни уредник Психолошких новина. Научне студије, огледи и интервјуи превођени су му на енглески, француски, њемачки, мађарски, македонски и словеначки језик.Награду „Борислав Стевановић“ добио је за књиге Психоанализа – мали лексикон и Шта Фројд заиста није рекао 1995, као и за Речник Јунгових појмова 2009, за научни допринос психологији коју додјељује Друштво психолога Србије. Добитник је и награде „Жижа Васић“ за популаризацију савремене психологије (1983), као и награде „Радоје Домановић“ (2002) коју додјељује Удружење књижевника Србије за допринос тумачењу сатире,“Витез позива” (додељује LEX за часно и професионално обављање свог позива, 2012), “Стојан Новаковић” (додељује Завод за уџбенике за најбољи средњошколски уџбеник, 2012).“Веселин Лучић” (2009) за најбољестручно и научно дјело на Универзитету у Београду, “Стојан Новаковић” (2012) за најбољи средњошколски уџбеник и награде “Витез позива” (2012) за часно и професионално обављање своје дјелатности.До сада је објавио двадесетак књига и више од стотина научних и стручних радова. Оснивач је и уредник библиотеке „Психологија за радознале“ у Заводу за уџбенике. Написао је сценарио и био водитељ у серији „У средишту душе“, посвећену личности и дјелу Зигмунда Фројда, која је у три наставка емитована на РТС–у 2006. године. Објавио је више студија и огледа посвећених анализи књижевних дјела са психолошког и психоаналитичког становишта. Писао је о романима Светлане Велмар-Јанковић, Драгана Великића, огледима Миодрага Павловића и теоријским студијама Николе Милошевића.Написао је више студија, предговора и есеја посвећених нашим познатим сатиричарима и афористичарима као што су Александар Баљак, Слободан Симић, Илија Марковић, Раде Јовановић, Весна Денчић и други.
НАГРАДА „ВУКО БЕЗАРЕВИЋ“
За награду „Вуко Безаревић“, која се додјељује за необјављену сатиричну причу, конкурисало је 35 аутора, са 71 причом. Жири, који је радио у саставу: Миленко Шарац, предсједник, Јанко Јелић, члан и Бојана Грујић, члан, у најужи избор је уврстио приче „Затвор на слободи“, под шифром „Лет“, аутора Владислава Влаховића из Подгорице и „Инаћење через једног прозора“, под шифром „Луцерка“, аутора Ђокице Миљковића из Новог села – Велика Плана. .
Једногласно је одлучено да се награда „Вуко Безаревић“ додијели Владиславу Влаховићу за причу „Затвор на слободи“.Ову причу, осим снажне ауторске имагинације и необичног разрјешења, те посједовања високог нивоа аутентичног сатиричног потенцијала, карактерише одсуство јефтиног хумора, банализације и неадекватне литерарне надградње на одраније познатим анегдотима и испрофанисаним комичним исказима, који су били саставни дио немалог броја осталих приспјелих прича.
Аутор, на сатиричан начин, пародира кафкијанску парадигму кошмара, полазећи од антиципиране, односно самонаметнуте кривице, која у крајњем исходује самокажњавањем и самоутамничењем. Прича се може ишчитавати у строго иронијском кључу, третирајући иронију не само као књижевни поступак већ и као механизам одбране. Оригиналном стваралачком стратегијом додатно је оснажен квалитет приче кроз наративну трансформацију од иницијално хуморних констатација, преко нарастајућег апсурда да би у финалном дијелу све добило елементе својеврсног пароксизма проистеклог из провоцирања парадокса слободе. Главни јунак, вођен первертираним принципима властите егзистенције, не усваја диктиране обрасце понашања и апсолутну слободу види тек у могућности коришћења права на самоизбор робијања, инхерентно једном ранијем виђењу по коме је „човјек роб зато што је слобода тешка“.
Владислав Влаховић је рођен 1963. године, у Ровцима, општина Колашин, у Црној Гори. Школовао се у Влаховићима, Међуријечју, Мостару, Задру и Београду и образовањем стекао високу стручну спрему и постдипломска усавршавања ранга доктората. Пише: афоризме, епиграме, поезију и сатиричну прозу. Објавио је збирку поезије „Скитница у ружичњаку“, збирке афоризама „Ноћ дугих језика“, „Увјерење о држављанству“, „Непознати извршилац“ и „Ноћне море“, те збирке сатиричне прозе „(П)омамљени“ и „Бестежинско стање“(два издања). Објављивао је у преко 70 листова, часописаи електронских издања широм: Црне Горе, Србије, Македоније, БиХ, Хрватске, Аустралије, Немачке, Француске, Холандије, Бугарске, Русије и Велике Британије. Дијелови његовог стваралаштва превођени су на више од 10 језика, међу којима су енглески, њемачки, француски и руски. Објавио је збирку поезије „Скитница у ружичњаку“, збирке афоризама „Ноћ дугих језика“, „Увјерење о држављанству“, „Непознати извршилац“ и „Ноћне море“, те збирке сатиричне прозе „(П)омамљени“ и „Бестежинско стање“ (два издања). Заступљен је у више од 90 зборника, лексикона и антологија. Учесник је бројних књижевних манифестација широм Црне Горе, Србије, Македоније, БиХ, Словеније,Бугарске, Канаде, Мађарске, Русије, Немачке, Француске, Белгије, Холандије, Швајцарске и Велике Британије. Добитник је више књижевник награда и признања, међу којима и оних међународног карактера. Према мишљењу критике спада у сам врх сатиричних писаца средње генерације, југословенског говорног подручја. Члан је: Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књижевника Србије, БАК-а и «London Press Club-a». Професионални је пилот и почасни члан британског «RAF Club-a». (Клуб краљевских ратних пилота Велике Британије). Живи у Подгорици и Бриселу (Краљевина Белгија).
НАГРАДА „МЛАДИТИПАР“
Награда „Млади Типар“ додјељује се за циклус од 10 афоризама,aправо да конкуришу имају аутори до 30 година старости са простора бивше СФРЈ. Жири за награду, који је радио у саставу:Миленко Шарац – предсједник, Јанко Јелић – члан и Бојана Грујић – члан, донио је једногласну одлуку да се иста за ову годину не додијели. Приликом доношења одлуке жири је цијенио чињеницу да је на конкурс пристигао веома мали број радова, те да за њега, посљедњих година, постоји слабо интересовање, па би свако додјељивање награде у ситуацији квалитативног и квантитативног дефицита урушавало углед манифестације, носило ризик поновног додјељивања награде малом броју истих учесника, што би на индиректан начин дерогирало неспорни реноме ранијих добитника и традицију коју ова награда баштини. Жири указује организаторима на потребу редефинисања конкурсних услова, који се односе на формат награде, те улагања додатних напора у смислу подстицања и анимирања млађе популације ка његовању сатиричног стваралаштва. Такође, жири истиче да је слабо интересовање младих за сатирични литерарни исказ проблем свих сличних манифестација у региону, а не само Дана хумора и сатире „Вуко Безаревић“.